Kakvo će radno mesto biti privlačno pripadnicima „generacije Z“?

Kakvo će radno mesto biti privlačno pripadnicima „generacije Z“? Odgovor potražite u školama

Poslodavci su taman počeli da shvataju milenijalce, a već dolazi nova generacija zaposlenih: pripadnici generacije Z. Kako će nadolazeća „iGeneracija“ izmeniti budućnost poslovanja? Da bismo stekli uvid kako će ljudi rođeni od sredine 1990-ih do sredine 2000-ih godina doživljavati radno mesto, zavirimo u to što rade visoko-obrazovne ustanove.

Poput aktuelnog rata za talentom u korporativnom svetu, voditelji fakulteta i sveučilišta vode svoju bitku da bi regrutirali i zadržali vredne studente. Sjajni katalozi koji prikazuju kampuse iz snova su ključna taktika. Ipak, čini se da voditelji ipak počinju da shvataju kako je iskustvo fakulteta bitnije od privlačnih slika.

Dok pripadnici generacije Z upisuju svoju zadnju godinu studija, fakulteti i sveučilišta trude se da im omoguće inspirisano iskustvo, i podršku pri primenjivanju jedinstvenih stilova učenja zato što bi generacija Z trebala da bude ona generacija koja nekako ispisuje istoriju.

Stigli su istinski digitalni „domoroci“

Milenijalci možda jesu odrastali uz tehnologiju, no ova „iGeneracija“ uopšte ne pamti svet bez interneta. Oni su istinski digitalni „domoroci“, za koje povezanost nije nešto što se mora postići, već normalno stanje stvari.

Radi se o nezavisnim i poduzetnim pojedincima. Budući da su odrastali u vreme ekonomskog, socijalnog i političkog haosa, nisu idealistički nastrojeni, što ih čini pragmatičnijima od milenijalaca. Uprkos tome, oni takođe očekuju određene pogodnosti, koje su skorašnje generacije smatrale privilegijama.

Čini se da su oni spremni na samostalan rad da bi sebi osigurali ono što žele. Jedno istraživanje je pokazalo da je skoro 70% tinejdžera generacije Z samo sebe zaposlilo – npr. daju instrukcije iz klavira ili prodaju stvari preko interneta. U toj kategoriji, samo njih 12% nastavlja da se bave „tradicionalnim tinejdžerskim poslovima“ poput konobarisanja. Drugo  istraživanje je pokazalo da 42% današnjih tinejdžera misli da će jednog dana raditi sami za sebe – a to je drastično više od svega 1 pojedinac na 10, koji su zaista sami svoji šefovi u današnje vreme.

Generacija Z takođe je najraznolikija generacija u istoriji SAD-a, i stalo im je do problema – posebno do klimatskih promena i tehnologije čiste energije.

Uz navedene karakteristike, generacija Z imaće još jedan kvalitet koji je teško zanemariti: oni su na dobrom putu da postanu najveća grupa potrošača do 2020. godine – već sada barataju sa milijardama u kupovnoj moći.

Pa šta se to onda događa na nivou kampusa, a da može biti korisno dizajnerima prostora da bi bili korak ispred ove nove generacije radnog talenta?

Šta voditelji radnih prostora trebaju da nauče

Jeste li ikada videli sektore na fakultetu? Najverovatnije niste. Mnogi današnji kampusi su moderni, dinamični prostori koje niko ne bi menjao za konvencionalno radno mesto. Zašto bi to iko i hteo? Predstavićemo 5 lekcija koje voditelji radnih prostora moraju da nauče:

1.Dajte im prostora da budu srećni, odnosno mogućnost izbora. Ako već niste, vreme je da odbacite staromodne odeljke i jednolične kancelarije koje „odgovaraju svima“. Mladi kadrovi koji su nedavno diplomirali ne dolaze iz mesta gde su morali ceo dan da sede i neće imati inspiracij ako im je svaka prostorija jednaka. Naviknuti su na kampus pun interaktivnih, tehnološki opremljenih prostora i isto će zahtevati na poslu.

2.Ponovo osmislite fizički prostor – uključujući tehnologiju. Iskustva digitalne povezanosti modernih kampusa – isto moramo da omogućimo na radnom mestu ako želimo da udovoljimo zahtevima generacije koja ima želju za tehnologijom. Na kraju, prosečni petnaestogodišnjaci, pa sve do osamnaestogodišnjaka, poseduju najmanje 7 uređaja povezanih s internetom, a skoro 3 četvrtine iste starosne dobi nedavno je proglasilo brzi Wi-Fi najvažnijom stavkom pri proceni fakultetskih objekata, važnijom od hrane. Oni su odrasli krećući se u međuprostoru između fizičkog i digitalnog, i očekivaće takve uslove gde god budu radili.

3.Hranite inovativnost sa raznim prostorima za saradnju. Jednolične zgrade padaju u zaborav kada govorimo o dizajnu kampusa, a današnji projekti često neguju interakciju različitih sektora. Grupni rad više nije jedinstvena ideja iza ekonomskih fakulteta; interdisciplinarni su programi takođe sve popularniji. Današnji studenti „uzgajani“ su za razvijanje ideja jedni drugima, bilo da se nalaze u najmodernijoj inovacijskoj zgradi ili u nekom prostoru za druženje, poput kantine, koja je u današnje vreme najverovatnije isto opremljena utičnicama za računare koliko i tanjirima.

4.Držite se ovog načela: zdravstvene pogodnosti nisu povlastice, već prava. Za razliku od konvencionalnog radnog mesta, većina fakulteta je dizajnirana tako da širi vidike studenata 24 sata na dan. U zadnje vreme, uslovi su još više poboljšani uvođenjem fizičke aktivnosti i prehrambenih pogodnosti – od vežbanja u manjim prostorijama delom kampusa, da bi studentima bilo lakše da ostanu u formi, do uvođenja dodataka poput sobe za meditaciju i časova zdravog kuvanja. Takođe ciljaju da poboljšaju mentalno znanje, nudeći jednostavniji pristup savetovanja i sigurnim mestima za sedeti i popričati, poput prostora uz kamin. Kada generacija Z diplomira i zaposli se, nosiće sa sobom uspomene na dobro zdravlje i „wellness“ iz fakultetskih dana. Ako im radno mesto ne bude omogućavalo iste pogodnosti, oni će jednostavno ići dalje dok ne pronađu ono koje hoće.

5.Zalažite se za održivost i pristupačnost. Mnogi pripadnici generacije Z cene prednost zelenih kampusa za finansije i socijalizaciju. Na primer, ulaganje u ugljično neutralan kampus može da smanji emisiju uglja i uštedeti novac – što je isto jedna od briga tinejdžera koji odrastaju gledajući kako njihov studentski dug postaje sve veći. I kao najraznolikija generacija studenata ikad, oni cene karakteristike koje čine njihov fakultet pristupačnim, otvorenim i sigurnim za sve – npr. rampe za invalidska kolica ili aplikacije koje olakšavaju snalaženje na ogromnom kampusu.

U prošlosti, studenti bi diplomirali i ušli u poslovni svet koji su njihovi roditelji pomogli da im oblikuju. Malo po malo, tokom godina i dekade, dali bi drugima do znanja da postoje.

Međutim, u današnje vreme, promene na radnom mestu događaju se puno brže, a za to postoji dobar razlog. Kada vođe znaju da srede prostore koji najbolje odgovaraju njihovim timovima, oni zapravo poboljšavaju produktivnost i profitabilnost. Ako pogledamo današnje kampuse, jasno je da su voditelji poslovanja spremni dati novom talasu mladih talenata ono što je potrebno: tehnološki opremljeno, slobodno okruženje. Zašto i vi ne biste to probali? Nove generacije će vam biti zahvalne!

https://workdesign.com/2018/08/what-workplaces-will-attract-gen-z/

Pushpa Gowda